Гојазност је јавноздравствени проблем који повећава учесталост кардиоваскуларних поремећаја. Укупни трошкови медицинске неге повезане са лечењем гојазности прелазе 140 милијарди долара годишње.
Истраживачи проучавају ефекте гојазности на најразличитије аспекте живота: од социјалних интеракција до менталних поремећаја. Вјежбање смањује тежину, побољшава добробит и помаже у суочавању са депресијом. Ипак, још увек није познато да ли гојазност штети свима без изузетка.
Како вежбе утичу на тело?
Америчка удруга за срце препоручује смањење тежине код пацијената са БМИ изнад 25 бодова. Губитак килограма смањује ризик од развоја метаболичког синдрома, инзулинске резистенције, дијабетеса, хипертензије и других болести.
Показало се да клинички значајан губитак тежине (≥ 5% почетне телесне тежине) помаже у спречавању срчаног удара.
Вежбање смањује осећај умора, холестерола и појачава способност крви да раствара угрушке. Током физичке активности, концентрација кортизола, „хормона стреса“, такође се смањује.
Вежбање помаже да се успори процес старења и има позитиван утицај на физиолошки, психолошки и друштвени живот. Ако се физичка активност обавља током живота, вероватноћа за настајање различитих менталних поремећаја је смањена.
Како физичка активност утиче на мозак при претилости?
Редовно вежбање подстиче стварање нових нервних ћелија и церебралну циркулацију. У истраживањима је утврђено да ходање и трчање побољшавају интелектуални потенцијал и рад школске деце код деце.
У експериментима са мишевима, вежбе развијају просторну меморију и повећавају концентрацију.
У научном прегледу 2009. године, научници су поуздано утврдили да константно вежбање смањује ризик од развоја Алзхеимерове болести.
Код пацијената са депресијом и гојазношћу, расположење се побољшава и смањује се и ризик од суицидног понашања.
Гојазност не штети свима?
Једина група у којој нису доказани корисни ефекти губитка тежине јесу људи са утврђеним болестима срца и крвних судова.
Најновија истраживања показују да претили људи са срчаним болестима живе много дуже од танких људи. Француски научници назвали су феномен „парадоксом гојазности“.
Већина научних доказа је епидемиолошке природе, па би обратна узрочност могла бити важан фактор који треба узети у обзир. Потребно је још истраживања да би се утврдило у којој је мери тачна веза.
Тренутна литература наговештава да одрасли који имају прекомерну тежину са кардиоваскуларним болестима и даље треба да вежбају. Међутим, даља истраживања парадокса гојазности помоћи ће пацијентима да продуже свој живот.
Да ли физичке активности далеко нису увек корисне?
Постоји предрасуда да што више физичких вежби изводите, веће су и здравствене користи. Не претјерујте, јер то није само бескорисно, већ штети и разним органима. Вјежбање је често праћено компликацијама, посебно кад се изводе непримјерено.
Не препоручује се бављење спортом 2-4 сата пре спавања, јер ослобађање стимулативних хормона може ометати сан.
Упркос многим позитивним ефектима вежбања, предлаже се да повећана потрошња кисеоника доведе до оксидативног стреса. Нема доказа да то утиче на краткорочне атлетске перформансе. Исцрпљујуће вјежбе, међутим, повећавају ризик од срчаних болести, као што су показале и данске студије.
Умерено вежбање појачава антиоксидативну одбрану, која помаже у решавању слободних радикала ослобођених током стреса.
Једење неких витамина помаже у спречавању оштећења ћелија слободним радикалима.
Вежбање повећава животни век здравих људи и спречава кардиоваскуларне болести. Међутим, ефекат на неке групе пацијената није добро схваћен. Научници морају да схвате колико је истинит "парадокс гојазности" и шта са тим.
