Недавно истраживање генетичара, које је још једном усмерено на проучавање природе гојазности, показало је да је болест снажно повезана са геномом човека.
Анализирани су ДНК узорци од 300 хиљада људи како би се утврдила расподјела масних наслага у тијелу.
Показало се да људски геном има више од 140 зона које одређују развој различитих аспеката гојазности. Савремене технологије за анализу омогућиле су изолацију досад непознатих биолошких путева који контролишу не само телесну тежину, већ и дистрибуцију телесне масти.
Показало се да је конвенционална фраза „предиспозиција за гојазност“ далеко од мита. Много гена „контролише“ претежом тежином, што усложњава борбу против ове озбиљне болести, што отежава стварање лека који би одговарао свим људима који имају вишак килограма. Научници тренутно покушавају да схвате како функционишу гени за гојазност.
