Повећани број урођених срчаних оштећења могућа је последица глобалног загревања. Лекари за животну средину су недавно објавили резултате велике студије у часопису ЈАХА.
Како су загревање и урођене срчане мане повезани?
Узрок урођених срчаних грешака још није утврђен. Могући фактори укључују превисоке температуре ваздуха. Топлота има тератогено дејство, што утиче не само на животиње, већ и на људе.
Тератогени ефекат је кршење ембрионалног развоја услед дејства агресивних фактора.
Последњих година две студије указују на могући пораст срчаних мана након периода врућине у пролеће или лето. Научници са Универзитета у Монтреалу известили су да је преваленца срчаних оштећења порасла са 878,9 на 979,5 на 100.000 рођених. Нарочито при летњим температурама изнад 30 ° Ц највећи број случајева има 2-8 недеља трудноће.
Недавно су други научници дошли до сличних закључака у анализи Националне студије о превенцији урођених мана у Сједињеним Државама. Више срчаних грешака уочено је код новорођенчади у врелим данима у раној трудноћи. Са 3 на 11 дана врућине лета у раној трудноћи повећала је ризик од оштећења вентрикуларне септалне станице за 2.17-3.24 пута.
Дани екстремне врућине у пролеће били су повезани са повећањем броја оштећења интервентрикуларног септума за 23-78%. Стручњаци су упоредили своје податке о сценаријима климатских промена за 8 америчких региона у периоду од 2025. до 2035. године.
НАСА и Институт за свемирска истраживања предвидјели су највећи летни раст врућих дана у средњозападним државама током летњих месеци. Становништво југа и југозапада оптерећено је додатним периодима интензивних врућина у пролеће.
У најмање повољном од три сценарија, у 8 регија током 11 година може бити око 7000 додатних рођења са затајењем срца. За поређење, у земљи се годишње роди око 40.000 деце са оштећењима срца (325 милиона становника).
Према научницима, најтеже ће бити погођен југ и северозапад, а потом средњи запад. Запад, рецимо Калифорнија, поштедио је додатних топлотних таласа.
Истраживачи саветују труднице да у раној трудноћи избегавају екстремне врућине. Нарочито током трудноће од 3 до 8 недеља, они не би требало да проводе превише времена напољу у врелим данима.
У којим се земљама примећују климатске промене?
Више од 30% светске популације тренутно живи на местима где су температура и влага штетни за људе најмање 20 дана у години. Према проценама Природне климатске промене, тај удео ће се повећати на 48-74% до 2100. године. Смртоносни топлотни таласи, као у Чикагу, Паризу или Москви, постају све чешћи.
У јулу 1995. године у Чикагу је преминуло 740 људи након вруће температуре изнад 40 степени Целзијуса током 5 дана. Само током топлотног таласа 2003. године у Паризу је умрло 4.870 људи, а у Европи је достигло 70.000. У лето 2010. године, према званичним статистикама у Москви, 10,860 људи је умрло од прегревања. Последњих година је све више топлотних таласа у Њујорку, Вашингтону, Лос Анђелесу, Чикагу и Торонту.
Квалитет ваздуха се такође погоршао у многим земљама. Према извештају, концентрација ПМ2.5 у честицама је порасла за 11,2% од 1990. Данас око 71% од 2971 града које надгледа ВХО редовно прелази препоручене границе.
Истраживачи су се повећали за 125 милиона људи који су изложени топлотним таласима. У 2018. години погођено је 175 милиона људи.
Последице се крећу од топлотног стреса или можданог удара до погоршања већ постојећег затајења срца.
Шта урадити у случају прекомерне врућине?
Трудницама и пацијентима у ризику не препоручује се излазак на отворено сунце. Потребно је конзумирати довољну количину течности (најмање 1,5 л течности) и често се туширати.
Ако осетите вртоглавицу или главобољу, требало би да потражите лекарску помоћ. Правовремена посета лекару помаже да се спрече могуће последице прегревања.
